POEZIJA

Zbirka pesama Što mi je šaputao Zeus? sadržajna je i idejno bogata, u njoj prebiva ono jedva živo jezgro današnjice koje još u svetu oko nas prepoznaje besmrtnost grčkog lutanja (u mišljenju).

Stvaralaštvo u opasnom vremenu nije samo iskaz lomne osećajnosti, najpre je (od)jek bezavičajnosti, neizrecivost u trajanju, nasrtaj na stvarnost. Jezik (koji) prenosi s-misao. Nepremostivost u jeziku nije gola praznina, nego pokušaj da se izbistri mutno, da se razvedri oblačno. Rešetka jezika razotrkiva iščezli svet, vreme koje se udaljava i nestaje u neiskazivoj pustoši nasilja. Nastupajući, pak, svet postaje neobuzdan u napretku i mrtav za osećajnost. Razvejana bol praznine pustoši svet, otvara ranu koja ne prestaje da krvari. U takvom svetu pesništvo postaje zaklon čija simbolička moć otvara dubinu duše sveta.