FILM

Noćna imaginacija

Budnost (u) noći je izvorni podsticaj mišljenja ー opuštenost, mišljenje koje neće da misli izvan bistrine nadolazećeg.

Pesnik i dečak, ožiljci daleke istine

U savremenom svetu koji se razvija kroz afirmaciju moći i mačističke kulturu dokazivanja vlastite izvrsnosti unutrašnja samoća je mogućnost da se prekorači granica katastrofične stvarnosti i da se uđe u dubinu potisnutih afekata. Depresija, kao bolest savremenog doba, možda i jeste posledica nagomilanih pretnji i emotivnih blokada koju nam nameće društvo narcističke kulture i birokratije. Čovek suštinski nije spreman da se suoči sa brzinom napretka i tako nesnađen beži u mrak vlastitog bića. Lavirint običnosti ne ostavlja prostor za kreativnu nadogradnju, pa se patološki obrasci neprekidno ponavljaju. Prevelika gužva, brzina, kultura socijalne uključenosti, herojsko osvajanje trofeja, bilo poslovnih bilo ljubavnih, doveli su svet do ivice ponora. Još poneko ostrvo unutrašnje samoće daje nadu da ćemo se svi mi jednog dana osloboditi nataloženih patologija društva i svet videti dalekom istinom pesnika i dečaka. 

Događaj i katarza

Film više nije narativna senka pokretnih slika, nego u mreži tehnosfere odlučno nagoveštava - zbogom slici (farewell to image). U igri više nisu, piše Paić, ,,ni jezik ni slika kao posljednji tragovi metafizike u kibernetici. To više nije doba filma, već vizualizacije događaja...’’ Tako je pitanje erotike i tela jedno od glavnih pitanja filmske umetnosti.