Sitnice iz ostavštine: Umetnost kao ‘ono naše minulo’
Umetnost raste i buja poput života; ,,iz nje ne izlazi ništa što bi moglo da opstane bez entuzijazma.
Neshvaćeni putnik
Pisac je šetač po žici, pisanje je refleksivno - nametanje granica fikciji uzvraća se fikcionalizovanjem granice.
Gnostička senka književnosti
Kako je bolno pisati iz nervnog sistema. Suzio sam se iznutra.
Ikarovo srce
Jesu li pisci loši slikari? To je pitanje koje Jergović postavlja na jednom mestu u romanu nastavljajući da ono najvažnije u životu nije izrečeno, nego naslikano.
Oblaci od maslačka
Uprkos mržnji, ratovima, rovovima i poterama postoji život koji prevazilazi svaku podelu, svako nasilje.
Dečak i iluzija
Šta je za našeg dečaka Krležu duševni nesklad? Da li ga možemo vezati uz ambivalentan odnos nevine iskrenosti detinjstva i grmljavine topova i ratnih truba kojima svedoči mladi kadet? Kada se Krleža u zapisima vraća svojim promišljanjima o nevinom detinjstvu?
Koraci iznad ambisa
Vitštok uspeva da jedan mesec, februar 1933. godine, opiše sa dramatičnim zapletima, političkim previranjima, detaljima iz privatnog i javnog života, ulazeći tako u dubinu nasilnog vremena.
Jeza neiskazivosti
Pisanje nikada nije dovršeno, uvek postoji jeza neiskazivosti. Tako će 6. juna 1912. godine, na stranici Dnevnika, Kafka napisati: ,,Čitam u Floberovim pismima: ,,Moj roman je stena o kojoj visim, i pojma nemam šta se zbiva u svetu.’’ Dan kasnije, 7. juna, beleži: ,,Gadno. Danas nisam ništa pisao.’’
Mekoća traume
Poput melanholičnih pasusa Gistava Flobera koji u atmosferi jesenje melanholije čezne za nedostižnim i žudi za neizrecivim...