Nenad OBRADOVIĆ

Filozofija kao zanos mišljenja

Bitno je život staviti u jednu otvorenost u kojoj će čovek stremiti dubini vlastitog mraka; on se onda neće plašiti niti smrti, baš će ga to kao filozofa (ljubitelja mudrosti) razlikovati od filomata (ljubitelja tela).

Umetnost, lavirint lepote

Pesnici pišu ushićenjem, ne diktatom. I kako maestralno poentira Wilde - ,,očaj će pozlatiti sopstveno trnje, a njegov bol će, poput Adonisa, biti predivan u svojoj agoniji; a kada pesnikovo srce pukne, ono će se rasplinuti u muziku’’.

Bezglavi ljudi

Svet tehnološkog haosa informacija čuva obezglavljene ljude jer se u njihovom srcu, tako obezglavljenih zombija, nikada ne može zametnuti zanos višeg smisla. Obezglavljeni ljudi imaju hladno srce. Célineov junak ima ,,srce skriveno u toplom, kao zečić, u kavezu od rebara, nemirno, zgrčeno, glupo’’.

Jeza neiskazivosti

Pisanje nikada nije dovršeno, uvek postoji jeza neiskazivosti. Tako će 6. juna 1912. godine, na stranici Dnevnika, Kafka napisati: ,,Čitam u Floberovim pismima: ,,Moj roman je stena o kojoj visim, i pojma nemam šta se zbiva u svetu.’’ Dan kasnije, 7. juna, beleži: ,,Gadno. Danas nisam ništa pisao.’’

Intimni glas umetnosti

U eseju Kritika i istina teoretičar Rolan Bart tezu o prekoračenju granice dovodi u vezu sa upotrebom jezika u smislu ,,rascvetavanja simbola’’. Bart graničnost pisanja povezuje sa problemom opšteg intelektualnog govora pokazujući da se savremena umetnost razvija u okrilju pluralnog jezika koji se iskazuje kroz pluralnost smislova.

Nemiri iz dubine

Renesansni duh pisaca knjige Savez duhova, mističnih otpadnika koji propituju svet u njegovim temeljima, vidljiv je na svakoj stranici ove knjige. Bilo da pišu o filozofiji, književnosti, samoubicama, ludacima, misticima ili alkoholičarima, njihova spremnost da izrodima daju mesto, da u njihovom ludilu vide iskru normalnosti, čini od ove knjige svaštaru jedne duhovne posvećenosti, pre svega nežnosti i lepoti koja prolazi i nestaje u blizini beskrajne udaljenosti.

Mogućnost (ideje) umetnosti

Originalnost i ideja seku svaku cenzuru. Sloboda ima velike zahteve, ali je u nagoveštajima autentičnog odgovara na život seme njenog rasta. Uključenost u ideju umetnosti stvara velike umetnike. Reditelj filma ne može biti izvan filmske ekipe, zavaljen u fotelju, udubljen u svoje misli.

Reumatični pogled na svet

Ako se prekid u pisanju može opisati kao psihofizičko stanje sub-depresije, onda je čitanje spasonosno prisećanje, simbolička osvetljenost prošlosti, ,,psihičko stanje u kome opštimo sa samima sobom, to je protok asocijacija koje sežu duboko u podsvest’’.

Melanholija i dekadencija

Melanholija nagoveštava dekadenciju savremenog čoveka. Onaj ko je melanholičan, on se uvek okreće oko sebe kako bi našao što bolji položaj da iz daljine vidi ono nadolazeće (iz) sadašnjeg sveta. Ne stoji u mestu, kreće se, makar bez cilja.

(Ne)osvojiva praznina stvarnosti

Svedočanstvo odsutnosti čini da sadašnji trenutak, za nas koji živimo u doba informatičke kontrole, postane mogućnost duhovnog opstanka. Vreme se ubrzava na svakom koraku, sve je uspostavljeno kao konstrukcija totalne kontrole života, pa se svest o daljini može ukaziti kao spasonosna pobeda nad nesavladivom prazninom stvarnosti.

Prijatelji ranjenog sveta

Želja da dijalog dvojice prijatelja rasvetlim u ovom tekstu nije slučajna. U renesansnom duhu obojice istrajava krajnji zanos, izvorna filozofska radoznalost, erotska predanost tekstu i pisanju.

Bezgranični univerzum reči

Izmaštani gradovi su ljubavna poema posvećena životu, slika jedne metafizičke spoznaje univerzuma. Uprkos krizi urbanog života izmaštani gradovi o kojima piše Kalvino, njihova arhitektura, običaji i mitovi, postaju ,,san ponikao iz srca tih nepodnošljivih gradova koje poznajemo’’.

Mekoća traume

Poput melanholičnih pasusa Gistava Flobera koji u atmosferi jesenje melanholije čezne za nedostižnim i žudi za neizrecivim, svako umetničko nadahnuće prolazi pokraj neodređenog osećaja suštine koja istovremeno uzbuđuje i uznemirava. Postoje tako knjige koje bezobličnost patnje svode na meru ljudske mekoće, brižnosti i nežnosti, praveći time otklon od pesimističke perspektive u kojoj ne postoji mogućnost oporavka od traume života.