Nenad OBRADOVIĆ

Krici i poslednja reč

Pre nego u bilo čemu drugom osnovna istina je: pozorište, nezavisna i autonomna umetnost, treba, kako bi se uskrsnulo ili prosto živelo, da jasno označi po čemu se razlikuje od teksta, od čiste reči, od književnosti i od svih ostalih i unapred utvrđenih sredstava.

Metamorfoze ideja

Postoje čvorovi pomoću kojih se biografije Karla Marksa, Riharda Vagnera i Fridriha Ničea zapliću jedna u drugu. Iako idejno udaljeni ovi autori su bliski kao ljudi devetnaestog veka, time što su kao svedoci i učesnici jednog burnog vremena u njemu odigrali važne uloge.

Zeusov dlan i penušavo more

Zbirka pesama Što mi je šaputao Zeus? sadržajna je i idejno bogata, u njoj prebiva ono jedva živo jezgro današnjice koje još u svetu oko nas prepoznaje besmrtnost grčkog lutanja (u mišljenju).

Vrtlog interpretacije

Pisac uvek ide napred, u nepoznato, svet je protkan njegovim temama, a naš je zadatak da se pomoću umetnosti osnažimo toliko da možemo uvek biti u ,,agresivnom i kontradiktornom odnosu prema lažima svih vrsta’’.

Tragovi, fragmenti

Ostaju varljive žudnje, nežni pogledi, plavetnilo neba i čežnja za nedodirljivom daljinom.

Oblaci od maslačka

Uprkos mržnji, ratovima, rovovima i poterama postoji život koji prevazilazi svaku podelu, svako nasilje.

Dečak i iluzija

Šta je za našeg dečaka Krležu duševni nesklad? Da li ga možemo vezati uz ambivalentan odnos nevine iskrenosti detinjstva i grmljavine topova i ratnih truba kojima svedoči mladi kadet? Kada se Krleža u zapisima vraća svojim promišljanjima o nevinom detinjstvu?

Bol filozofa

Ono strašno što čoveka uznemiruje, kaže Nietzsche, nije visina, već pad kada se dole spušta pogled, a ruka grabi prema gore. Taj bezdan, u kome se čoveku ocrtava ljudskost, trajno je određujuće nespokojstvo od koga srce hvata vrtoglavica života.

Noćna imaginacija

Budnost (u) noći je izvorni podsticaj mišljenja ー opuštenost, mišljenje koje neće da misli izvan bistrine nadolazećeg.

Koraci iznad ambisa

Vitštok uspeva da jedan mesec, februar 1933. godine, opiše sa dramatičnim zapletima, političkim previranjima, detaljima iz privatnog i javnog života, ulazeći tako u dubinu nasilnog vremena.

Sluteće dubine

Ako se može ukratko proniknuti u bit ovih fotografija one su stvaralačke, začudne, inovativne i pesničke. Kroz njih se sluti umetnički (od)govor na stvarnost i neizgovorena reč krajnjeg nadahnuća materijalizovana izrazom jedne poze.

Umetnost i ludilo

Bez egzistencijalnog nemira nema reči. Osnovno je u nemiru stvaralačkog čina udisati zrak, osetiti otvorenost prirode, i čitati dobru literaturu kako bi život izašao na videlo.

Idila i običajnost

Pesma i beskrajna udaljenost njenog jezika, izlomljenost svetova i slika, egzistencijalni rascep koji sve(t) uvek vidi u borbi na život i smrt,  ostaju još izrazi spasonosne nade da će nebo malog mesta jednom prekriti čak i one koji su trajno ugurani u mračne sobe prisilne izolovanosti.